ЭКЪЕЧӀНА

1. keçm. zam.: bax экъечӀун; 2. “экъечӀун”-dan f.bağl. çıxıb, çıxaraq; экъечӀна фин çıxıb getmək, buraxıb getmək, atıb getmək, tərk etmək; baş götürüb getmək, baş alıb getmək.
ЭКЪЕЧӀНА
ЭКЪЕЧӀУН

Digər lüğətlərdə

алкого́ль ба́тя до пя́т знаменова́ние кенгури́ный маркграфи́ня пока́зываться полуоберну́ться пятисте́нный револьве́р скита́ние старшина́ электрифика́ция этике́тчица засто́поривание косе́ц над epigastrium flooded Luxor profusion ruthful майна незаквашенный однодомный