ОТПОР
1. Dəf etmə, qaytarma, qarşı durma, rədd etmə; müqavimət, zərbə; 2. Şiddətli cavab, etiraz, protest
м мн. нет 1. dəf etmə, qaytarma, qarşı durma, rədd etmə; müqavimət, zərbə; дать отпор врагу düşməni dəf etmək; 2
Полностью »-а; м. Отражение нападения или противодействие чему-л. Решительный отпор. Дать наглецу отпор. Получить, встретить отпор.
Полностью »