QILÇIQ
1. усик колоса, ость, шип;
2. заусеница;
3. мелкая кость (рыбья, птичья);
сущ. 1. риге (мес. мухан, къуьлуьн); 2. гъетрен кӀараб (гзаф шуькӀуь ригеяр хьтин).
Полностью »Sünbüldə, balıqlarda qılçıq olur. Qıl sözü ilə bağlıdır. Qılpın sözü də buradandır. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »сущ. 1. усик колоса, ость (тонкая длинная щетинка у злаков, трав). Sünbülün qılçıqları ости колоса 2
Полностью »is. 1. Sünbüldə dənin qişası ucundakı uzun, qıl kimi nazik, iti, diş-diş tikan. Arpa qılçığı. Buğda qılçığı
Полностью »