ИЗВОЛИТЬ

несов. 1. köhn. istəmək, arzu etmək, buyurmaq; чего изволите? nə buyurursunuz? nə istəyirsiniz? 1. пов. накл. изволь, извольте 1) eybi yoxdur, yaxşı, qoy sən (siz) deyən olsun; 2) buyur (un); al(ın); дайте мне папиросу. -Извольте! mənə bir papiros verin. -Buyurun! 3. zəhmət çək(in); извольте освободить комнату zəhmət çəkin, otağı boşaldın.

ИЗВОЛЕНИЕ
ИЗВОЛНОВАТЬСЯ

Значение слова в других словарях