ТИК

сущ.; -ди, -да; -ар. -ри, -ра гуьне квай, хур квай чка. Тик куьтягь хьайила абур цуькверив безетмиш хьанвай чӀехи майдандал акьалтна. А. И. Самур, Мукъаятдиз тикдайгъуз эвичӀзавай абур са герендилай чӀехи кьветӀек акъатна. Б. Гь Заз эвера. Ада, тикдай виниз чукурна, нехирдив ахгакьарна. Б. Гь. Заз эвера. Синоним: гуьне.

ТИК
ТИКВАЛ

Значение слова в других словарях