babat, miyanə; бубат авун babatlaşdırmaq; бубат хьун a) babat olmaq, babatlaşmaq; b) yaxşılaşmaq, sağalmaq, aynımaq (xəstə haqqında); * са бубат a) bi
Полностью »...С. С. Къадри вуч чир хьуй. * са бабат, са бубат. * бубат (бабат) хьуй гл. са квез ятӀани лазим тир тегьер, кьадар хьун. Играми дуст Мирзали, Вуч гь
Полностью »: са бубат - а) кое-как, так себе, поверхностно; б) сносно, средне; в) кое-как выполненный, поверхностный; г) сносный, среднего качества; д) сколько-н
Полностью »сущ. 1. веселье, торжество, пиршество, праздник, церемония. Toy büsatı свадебное торжество, matəm büsatı траурная церемония 2. роскошь, пышность, вели
Полностью »I. s. fairly good, supportable; satisfactory, mediocre II. z. middling, so-so, tolerably, pretty well; ~ olmaq to be* so-so
Полностью »BABAT – PİS Ruzigarım bir növ babat keçir, hacı (N.Vəzirov); Niyə, Məşədi, necə bəyəm, pis daşıyıram? (Mir Cəlal).
Полностью »BABAT/BABƏT (nə yaxşı, nə pis, ala-babat) [Balağa:] Kimdən narazı deyiləm, qazancım da babatdır (H.Abbaszadə); ALABABAT Tapdıq şəkilləri də alababat ç
Полностью »I прил. 1. сносный. Babat iş сносная работа 2. удовлетворительный. Babat vəziyyət удовлетворительное состояние 3. средний, посредственный. Babat bilik
Полностью »уст. 1. гьулдан (тияяр ийидай нехишар авай куьгьне замандин гьулдан). 2. гьулдандин тия
Полностью »...keyfiyyətli, miyanə, orta həddə yaxın, nə çox yaxşı, nə də çox pis. Babat şey. – [Cavad bəy:] Ruzgarım bir növ babat keçir, hacı. N.Vəzirov. [Pərinin
Полностью »ə. 1) kilim, xalı, səccadə; 2) satmaq və ya nümayiş etdirmək üçün döşənmiş əşya; sərgi; 3) m. təntənə, dəbdəbə, təmtəraq
Полностью »Basat kimi də işlədilir. Ərəb mənşəlidir, “şənlənmə” deməkdir. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »несов. dan. 1. vurmaq, tappıldatmaq, gupsamaq, gumbuldatmaq; 2. danışmaq, demək (fikirləşmədən, yersiz), goplamaq
Полностью »[ər.] сущ. 1. мярекат; межлис, сувар, шадвал ва я тазият (яс); toy büsatı мехъерин мярекат; matəm büsatı ясдин мярекат; 2. пер. тескягь, гурлувал, гьа
Полностью »dan. 1. əbləh, maymaq, əfəl, fərasətsiz, bacarıqsız, aciz-avara (adam); 2. başısoyuq, məsuliyyətsiz, diqqətsiz, səhlənkar (adam)
Полностью »...məclis, bayram, yaxud təziyə; mərasim. Qonaqlıq büsatı. Toy büsatı. Matəm büsatı. – Qızlarım, çay büsatını idarə edin, – deyə onlara əmr edincə dördü
Полностью »sif. 1) assez bon, -ne, moyen, -ne, supportable, tolérable, médiocre ; ~iş un assez bon travail ; 2) satisfaisant, -e, passable ; ~ vəziyyət une situa
Полностью »ər. bisat Şənlik, məclis, bayram. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Kənizlər dərhal büsatı hovuz qırağına daşıdılar. Nigar xanım nazla sallana-sallana hov
Полностью »Bax: büsat. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Koroğlu eylədi xata, İndi sən bax bu busata, Canım qurban Ərəb ata, Oynar, kişnər, saxlamışam.
Полностью »1. сносный, удовлетворительный, посредственный, среднего качества; 2. недурно, сносно; так себе; ничего себе; посредственно;
Полностью »прил., нареч. рах. ала-бубат, са бубат, са тегьер; ala-babat papaq ала-бубат бармак; // гьенле, уду-буду, гъилелай цӀар чӀугуна авур, рикӀ алачиз авур
Полностью »очередь : нубатдин - очередной; нубат кесибдал атайла, йифни яргъи жеда (погов.) - когда до бедняка дойдёт очередь (сторожить), и ночь длиннее станет;
Полностью »|| ( НУБА рах. ) араб, сущ.: -ди, -да; -ар. -ри,~ ра 1) вужар-вучар ятӀани сад-садан гуьгъуьнал хьунин къайда. - Ягъа, душман, эвел нубат види я, -ла
Полностью »I бухать -аю, -аешь; нсв.; разг. см. тж. бухнуть, буханье 1) а) Издавать глухие, отрывистые звуки (обычно при ударе, выстреле, работе механизмов и т.п
Полностью »...использовавшаяся для изготовления холодного оружия. Стремена из чёрного булата. 2) трад.-поэт. Стальной клинок, меч, кинжал.
Полностью »(-ди, -да, -ар) növbə; sıra, növbət; нубат агакьун (нубат атун) növbəsi çatmaq, sırası çatmaq; * нубат алаз haqlı olaraq, yerində, əcəb; нубат алачиз
Полностью »1. отец : чӀехи буба - дедушка; уллу буба - прадед; уллу бубаяр - предки; бубад хва - а) брат; братец ласк. (обращение); б) сын своего отца; сын, дост
Полностью »...бубадин югъ, Акьуллу велед хьайитӀа... С. С. Веледдиз. Тагьиран буба Алим, гзаф кесибар хьиз, мухан савни шихинин шалвар патал рекьерани убайра гьа
Полностью »разг. 1. гзаф кьун; гзаф къачун. 2. пер. гьакI инлай-анлай са-бубат чирхьун, са-бубат къачун (чирвал).
Полностью »...нареч. зуракӀ, натамам, ала-бубат; // зурхъум; са гьенле, са бубат; гъилелай цӀар гана хьиз авур (мес. кар).
Полностью »нареч. 1. са гьалда, са тегьерда; са гужалди. 2. са бубат, гъилелай цIар яна, усалдиз.
Полностью »разг. усалдиз рангар ягъун; усалдиз чIугун (шикил); са бубат яна тун (рангар, шир).
Полностью »...михьивилелди расна (авуна) куьтягь тавунвай гьалда, сифте са бубат авунвай гьалда (мес. кхьизвай доклад, ктаб расзавай затI, ийизвай кIвалах); работа
Полностью »нареч. асул гьакъикъатдиз фикир тагана гьакI винелай, са бубат, дериндай килиг тавуна; уьтери хьиз.
Полностью »[fars.] прил. я хъсан, яни пис тушир; юкьван (гьалдин), (са) бубат (мес. тӀуьн, ппек).
Полностью »...къарагънавай (мес. девир). 2. бегьем ачух тушир, ачухсуз, уьтери хьиз, са бубат кьатIуз жедай; смутно припоминать са уьтери хьиз (са бубат, бегьем
Полностью »...тушир, усал; başdansovma iş гьенле кар; // нареч. (са) гьенле, са бубат, рикӀ алачиз, усалдиз; başdansovma etmək са гьенле авун, кьилелай алудун.
Полностью »сущ.; -или, -иле; -илер, -илери, -илера кьенят гьал. Къенятвили чун са бубат гатфарал акъудна. Р.
Полностью »...савадлу, бегьем савад (чирвал) авачир, бегьем кӀел-кхьин течир, са бубат кӀел-кхьин чидай.
Полностью »1. прил. рах. тади кваз (гъилелай цӀар гана, са бубат) авур, тадиз авур, гьенле, усал; atüstü iş тадиз авур кар; 2. нареч. рах. тадиз, фад-фад, гъилел
Полностью »...авун. 2. пер. тади авуна чIурун, гъилелай цIар гун, зурхъум (са бубат) авун.
Полностью »1. чурун, гьазурун, авун (хуьрек). 2. пер. разг. са бубат туькIуьрун, са кар авун; настряпать заявление арза туькIуьрун (кхьин).
Полностью »гл. 1. галкӀурун, кукӀурун, са бубат раб (цвал) ягъун, гъилелай цӀар гана цун, кашаб ягъун; 2. са бубат кутӀунун; галкӀурун; 3. рах. кьилелай алудун,
Полностью »арал " гьалар пис туш, са бубат я"манадин гаф. - Авач, къунши, лагьана сикӀре, жуваз куткунар хразва. Ф. Куткунда гьатай жанавур.
Полностью »тяп-ляп ва я тяп да ляп разг. инхъай-анхъай яна, са бубат зурхъум авуна тун, гъилелай цIар гун.
Полностью »нареч. 1. са гьалда, са тегьерда, са жуьреда. 2. са бубат, са тегьерда, гъилелай цIар гана. 3. са чIавуз, са мажал хьайи чIавуз.
Полностью »1. къакъажун, са бубат къайдадиз гъун (мес. кIвал). 2. къахчун, кIватIун, къерехдиз авун. ♦ прибрать к рукам гъиле кьун; гъилиз къачун (вичиз муьтIуь
Полностью »...эдебсуз (кас, гаф). 3. бегьем рас тавунвай; тамам тушир; са бубат авунвай (мес. гьисаб).
Полностью »...къугъвадай чарарин (картарин) туп. ♦ через пень колоду разг. са бубат, гъилелай цIар гана.
Полностью »гл. 1. са бубат хьун, са кьадар хъсан хьун, са кьадар дуьз хьун; 2. хъсан хьун, сагъ хъхьун, хъсан жез авалун (мес. азарлуди).
Полностью »1. са бубат затI бегенмиш тежер, гьар киткай затIунал. рази тежер; гзаф наз гвай; гъариба затIар кIандай; вичин кефиниз кIандайвал хьун тIалабдай
Полностью »...садавайни эхиз жедач. М. В. Гьарасатдин майдандал. Синоним: са бубат, гъилелай цӀар гана, усалдаказ, усалдиз.
Полностью »...примитивные племена сифте яшайищдин тайифаяр. 2. простой, гьакIан са бубат авунвай (мес. алат, затI). 3. пер. дар фикирдин, деринвал авачир, кубу
Полностью »гл. рах. 1. сагъ хъижез авалун, са бубат хъсан хьун (мес. азарлуди); 2. кьил ахъа хьун, азад хьун, буш вахт хьун, кьезилвал хьун (кӀвалахунин гъиляй);
Полностью »прил. жуван хуш авачир, буржи тир. Аялри, са бубат кӀвачери чил кьурла, ам гьатта са вацра кьван ЦӀехуьлрин муькьуьн кьилиз мажбури бигердизни фенай.
Полностью »...шартӀар авай школада зегьмет чӀугвазва. 2004, 15. VӀ 1. Синоним: са бубат, гъилелай цӀар гана, усалвилелди, усалдаказ.
Полностью »