sif. 1. Mehriban, sevimli, qanıisti. Dilişirin uşaq. 2. Danışarkən bəzi səsləri, məs.: “s”-ni “ş”, “k”-ni “c” kimi tələffüz edən adam haqqında.
Полностью »прил. 1. умеющий красиво и увлекательно говорить, сладкоречивый 2. шепелявый (произносящий звуки “s” (“с”), “z” (“з”) как “ş” (“ш”) и “j” (“ж”)
Полностью »прил. 1. верцӀи (ширин) мез авай, верцӀи, мегьрибан, рикӀиз чими (мес. аял); 2. мецик гъал квай хьиз рахадай; мес
Полностью »1. дили. 2. дилийрин, дилибрун; сумасшедший дом дилибрун кIвал (дилибур хуьдай чка). 3. пер. дили, диливилин, дилидан хьтин; акьулсуз. 4. пер. акьа
Полностью »sif. Xoşdanışan, dilişirin, gülərüzlü. Şirindil qız. – [Rəhim bəy] dünyagörmüş … naçalniklər yanında xidmət etmiş, şirindil, zərif, gödəkboylu, altmış
Полностью »sif. Xoşdanışan, dilişirin, gülərüzlü. Şirindil qız. – [Rəhim bəy] dünyagörmüş … naçalniklər yanında xidmət etmiş, şirindil, zərif, gödəkboylu, altmış
Полностью »...də soraqlaşmaq, gəl elə bu kəndçi qızını al mənə. Üzügülər, dilişirin (M.İbrahimov); XOŞZƏBAN Bu yerin xəlqi cümlə zirək olur; Xoşzəban, xoşmizacu gö
Полностью »...də soraqlaşmaq, gəl elə bu kəndçi qızını al mənə. Üzügülər, dilişirin (M.İbrahimov); XOŞZƏBAN Bu yerin xəlqi cümlə zirək olur; Xoşzəban, xoşmizacu gö
Полностью »sif. [fars. xoş və ər. kəlam] Şirindil(li), xoşsöhbət, dilişirin. Əzziyəm, salam səni; Gördüm xoşkəlam səni. Əttar malı deyilsən; Pul tökəm, alam səni
Полностью »бот. хархар; хархардин хъач (къуьлуьк жедай); дилияр, дилийрин хъач (эчIел, эчIелин хъач).
Полностью »прил. къайдасуз шад гьарай-эвер, фарашвилер. Делийрин девран я дуьнья гургьагур. Е. Э. Дуьнья гургьагур.
Полностью »dilimizin daha qədim kəlmələrindəndir. Bəzi türk dillərində hələ də işlənməkdədir. ―Hörmətəlayiq adam‖ deməkdir. Aba kəlməsi qədim türk dillərində ç
Полностью »...―fərd‖ kəlməsi mövcuddur. İfrat sözünün sonundakı d t əvəzlənməsi dilimizin özünəməxsusluğundan irəli gəlir. Bu kökdən münfərid, təfrit sözləri d
Полностью »мн. нет мускат (1. мускат ттаран емишдин этирлу хвех. 2. ципицIрин са жинс; гьабрукай авур чехир).
Полностью »...ərəb söz və ifadələri gətirmə və bu yolda göstərilən fəaliyyət. Dilimizin tarixində ərəbçilik tərəfdarları ilə ciddi mübarizə aparılmışdır. – 1905-ci
Полностью »1. чIере, тегьенг (ципицIрин). 2. шуькIуь яргъи хел (цIвелин ттаран); таб квай шуькIуь тIвал. 3. цIвелин кулер, куллух.
Полностью »...danışanların hamısı tərəfindən başa düşülən və həmişə işlədilən (söz). Dilimizin aktiv lüğət tərkibi.
Полностью »...ва я эрекь, чехир нйидай бегьем татанвай, цуру тахьанвай жимиди; ципицIрин шире).
Полностью »араб, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) девир. Делийрин девран я, дуьнья гургьагур. Е. Э. Дуьнья гургьагур. 2) куьч. шадвилелди, кӀандайвал яшамиш же
Полностью »...ünvanlardan biri. Əsrin padşahını, əhalinin yüz illərcə ölüsünün və dirisinin sahibi və qibləgahı xoruz şəklinə salmaq mümkün imiş. C.Məmmədquluzadə.
Полностью »Dilimizin qədim dövründə “qoçaq”, “alp” mənalarını verən kür sözü olub (indi mənasını bir qədər dəyişib, “nadinc” anlamını əks etdirir). Həmin sözdən
Полностью »ж 1. капаш, билегдилай агъуз гъил. 2. кул (ципицIрин). 3. курквачI (мес. пайдахдихъ. ва мсб гилигдай). 4. кисть (кIарасдин ттумунин кьилел кутIунна
Полностью »...yabısını. S.Rüstəm. 2. is.və sif. Boş, avara, lüt, yaramaz. Dılğırın biridir. – Amma bu dılğırların heç birindən eşitmədim ki, desin: – Bala, adam ol
Полностью »сущ.; -или, -иле; -илер, -илери, -илера. 1) мукьва-кьиливал. 2) мукьва-кьилийрин патай даяхвал. 3) къаюмвал. * архавал авун гл., ни низ арха тирвал
Полностью »...təsərrüfatının bərpası uğrunda за восстановление народного хозяйства, dilimizin saflığı uğrunda за чистоту нашего языка 2. во имя кого-л., чего-л. (в
Полностью »...fəlsəfəsi. – Nəsimi öz fəlsəfəsi və təfəkkürü ilə əlaqədar olaraq, dilimizin çərçivəsini xeyli genişləndirdi. M.İbrahimov. // dan. Bir şey haqqında ə
Полностью »...-илер, -илери, -илера инсан кьейи кӀвалин иесидин ва я мукьва- кьилийрин гуьгьуьл къачудай, рикӀ секинардай гафар. Язух чӀугваз твамир на жув кӀе
Полностью »...муьтӀуьгъай А. С. Пуд игит. * жинерар акатун гл., ник дили гьалдиз атун, диливилин кьуьруькар авун. Хинкар пачагьдин руш жинерар акатна дили хьанва.
Полностью »...-да; -ар, -ри, -ра чарадан зегъметдал яшамиш жезвай кас. ... милицидин кӀвалахдикай бязи малуматар захъ авазвай. Халкьдин саламатвал, пачагьлугъди
Полностью »...Лезгийрин гуьзел, гьар са няметдалди девлетлу дуьзенар душманрин - зилийрин гъиле гьатна. 3. Гь. Лезгийрин риваят. 1721 - йисуз 8 агьзур лезгиди
Полностью »...Ам адан лагердин нумра тир. З. Гь. Бубадин кӀвал. Ам халкьдин милицидин жергейра гьахьна. НКВД-дин работникрин са йисан школа куьтягьна ам оперупол
Полностью »...гвай и милиционер яшлу итим я. З. Къ. ШейтӀандин веледар. Теми милицайрин патав фенайтӀа, абур виш сеферда, атана акъатдай. З. Къ. ШейтӀандин в
Полностью »...кьулухъ къвезвай жуьмядин юкъуз адаз дуьа ийиз кӀвале амай мукьва-кьилийрин патав фин. * жуьмяяр авун гл., низ сад кьейила, сифтегьан жуьмядин ю
Полностью »...авай хуьре анжах коммунистрин ва абурун таъсирдик квай мукьва-кьилийрин ва яр-дустунин са къад аял школадиз кӀватӀ хьана. З. Э. Муькъвел гелер.
Полностью »тӀв. эв. рахазвайдан мукьва-кьилийрин ва я ам алакъа жезвайбурун. Чи дустариз виридаз хьуй Гьарма садан рикӀевайбур. Ф. Хабар къуртӀа мад чи гъал
Полностью »сущ. 1. умение красиво и увлекательно говорить, красноречивость 2. шепелявость
Полностью »i. 1. the quality of being smoothtongued; 2. the quality of being tongue-tied
Полностью »...Лезгийрин гуьзел, гьар са няметдалди девлетлу дуьзенар душманрин зилийрин гъиле гьатна. З. Гь. Лезгийрин риваят. * гъиле затӀни амачиз хьун рах.,
Полностью »