АВ

сущ.; - ди, -да кицӀин, жанавурдин элуькьун къалурзавай гаф. Куь кицӀин авди зун ахварай авудна. Р.

* ав ягъун \[чӀугун\] гл. 1) куь; ав-ав ийидай сесер акъудун. Гьасятда пачагъдикай кицӀ хьана, ам, ав ягъиз-ягъиз, гъамамдай экъечӀна, катна. Ф. Гьуьлуьн руш. Сарибаша, хъел атана, гзаф кӀевиз ав яна. Ф. Жанавурни цӀегь. Ав чӀугваз вердиш я чакъал, Вичин хасият кими жеч. С. С. Эхир азият кими жеч. 2) куьч., ни; кӀеви ванцелди, манасуз ихтилатар авун; алачиз рахун.

* ав ацалтна || ацалдна нар. векъи кӀеви сесиналди, кӀевиз. Ав ацалтна Шехьзавай. Р.

АБХАЗВИ
АВ

Значение слова в других словарях

в свою́ о́чередь гра́ция задолби́ть кори́нковый наикратча́йший натори́ть нечу́ткий отсыпа́ть фата́льность демонта́ж онеме́чивание тулу́пище особа amimia anticarious benedictive caulis Comoros preflight prostate ramiform stink up абстрагировать плен свиновод