ТОПИТЬ

ТОПИТЬ I

несов. 1. yandırmaq, qalamaq (ocaq); 2. qızdırmaq, isitmək (otağı və s.); 3. əritmək (yağ və s.); 4. qaynatmaq (süd).

ТОПИТЬ II

несов. 1. batırmaq; qərq etmək; топить вражеские корабли düşmən gəmilərini batırmaq; 2. boğmaq (suda); 3. məc. dan. məhv etmək (heçə çıxarmaq).

ТОПИНАМБУР
ТОПИТЬСЯ

Значение слова в других словарях

-ану-(ть) бултыха́ть мелини́товый на уме́ подсу́шина пририсо́вывать с поло́сками трансценде́нтный мели́роваться недосы́л онау́чивать ресурсодобыва́ющий ува́рка гал B-side breathless capitation dolor expurgated edition home-felt prayer carpet recherché yapp дурость осерчать