zərf gündən-günə, gün keçdikcə, günbəgün; günü-gündən, tədricən, get-gedə.
Полностью »" 1 суф. лишандин тӀвар тир существительнийрикай (мес. акьул, бахт, намус) прилагательнияр арадиз гъидай суффикс: акьулсуз, бахтсуз, намуссуз. Суфф
Полностью »...Suzi-atəş od yanğısı, atəşdən yanma; suzi-dərun bax suzi-dil; suzi-dil 1) ürəyə od salan, ürəyi yandıran; 2) m. hərarət, istilik; suzi-ələm qəm-qüssə
Полностью »[lat.] куьгьн. империал, 10 манатдин урусрин къизил пул (1755 лагьай йисалай); 15 манатдин къизил пул (1897 лагьай йисалай кьулухъ революциядал кьван)
Полностью »: цаз-цаз хьун - щетиниться, дыбиться; чӀарар цаз-цаз хьана - акъвазнава волосы стоят дыбом.
Полностью »zərf biz-biz, qabarıq halda, dik vəziyyətdə (saç haqqında); чӀарар цаз-цаз хьун a) saçları biz-biz olmaq (qorxudan, həyəcandan, dəhşətdən tükləri ürpə
Полностью »...(чи эрадилай вилик VII-виш йисалай, чи эрадин III лагьай виш йисалди ЧIулав гьуьлуьн кефер пата яшамиш хьайи гьар жуьре куьчери халкьарин умуми тӀвар
Полностью »qar məskəni (Cin, Hindistan, Nepal və Pakistan ərazisində yerləşən ən hündür dağ silsiləsi)
Полностью »display1 n 1. göstərmə, göstərilmə; nümayiş etdirmə; sərgi; a ~ of courage igidlik nümayiş etdirmə; fashion ~ moda nümayişi; ~ of pictures / goods şək
Полностью »...вахтунилай, гьи чӀавалай' манадин суалдин гаф. [ХаназирикӀ]. Шеф мад чӀур хьанва. [Нап-Дамур]. Мусалай? Бес вуна куьмек вучиз гузвач? Ф. Б. Филиал
Полностью »...мусалай лугьузва? - с каких пор ты поешь? садазни чидач а мискӀин мусалай авайди ятӀа - никто не знает с каких пор (эпох) существует та мечеть; мусал
Полностью »прил. хуьс. цӀуз эхдай, цӀуз давам гудай, цӀуз давамлу, ккун (цӀран) тийир (мес. ччеб, керпич).
Полностью »(сущ.: -а, -а; мн. нет; геогр.) - Шар-сув (букв. «царь-гора»; лезгинское название горы Шах-даг; высота 4243м.).
Полностью »...açıq, yastı ayaqqabı. Keçmiş zamanlarda … hər arvadın ayağında şap-şapı və yastıdaban bir başmağı vardı. Qantəmir.
Полностью »zərf 1. Hər birinə və ya hər dəfəsinə yüz. Hər yeşiyə yüz-yüz yumurta yığılmışdır. 2. Yüzlərcə, yüzlərlə sayılacaq qədər çox. Tək olmadım nə xoş gündə
Полностью »I сущ. 1. сотни. Yüz-yüz bina сотни домов, yüz-yüz kitab сотни книг, yüz-yüz nöqsan сотни ошибок II нареч. по сто. Yüz-yüz yığmaq складывать по сто
Полностью »[ккуз-ккуз] zərf 1. yana-yana, yanan halda ikən; 2. məc. yana-yana, qovrula-qovrula, əzab çəkə-çəkə; куз-куз амукьун yana-yana qalmaq; 3. qaynar-qayna
Полностью »сущ. хуьс. цӀуз давамлувал (мес. чепедин); цӀуз давам гудай затӀунин гьал ва ери.
Полностью »[rus.] Şorba. Sup gətirdilər, yoldaşlarının hamısı xörəyə məşğul idi, Nərimanın isə iştahası yox idi. Mir Cəlal.
Полностью »[alm.] 1. tex. Gəmilərin suyu müxtəlif səviyyədə olan çay və kanallardan keçməsi üçün xüsusi hidrotexniki qurğu. Gəmimiz birinci şlüzə daxil oldu. M.İ
Полностью »sif. [fars.] 1. İşlətmək üçün tam yararlı, hazır halda olan; sınığı, zədəsi, nöqsanı olmayan; yaxşı təmir olunmuş. Saz maşın. Saz alət. Saz saat. – [X
Полностью »is. 1. Bir şey və ya hadisə haqqındakı anlayışın səslə ifadəsindən ibarət olan nitq vahidi; kəlmə. Sözün mənası. – Hamıya bir vahimə düşdü, söz demək
Полностью »...təqsir. [Xəyyam:] İçsə o, bir suçmu bizim içməmiz; Qorxusu yox, sən də gəl iç, ey əziz. H.Cavid.
Полностью »...gələn ağ, qidalı maye. Uşağa süd vermək. Qoyun südü. İnək südü. – [Səkinə:] Vallah, döşümdə südüm quruyub. H.Nəzərli. Qərənfil bacı südü ağ qalaylı m
Полностью »...[Qızların] boyunlarında, başlarında və barmaqlarında qızıl zinət və süs olmazdı. H.Sarabski. Belə gürşad yağmurlar üçün babalar deyiblər ki, “yağış y
Полностью »sif. [ər.] klas. Uğursuz, məşum, nəhs, bədbəxtlik gətirən. [Zəhra Sənana:] Məndə, bilməm, nədir bu talei-şum! Sana halım deyilmidir məlum? H.Cavid. [M
Полностью »...olan simli xalq çalğı aləti. Saz çalmaq. – [Rəsul:] Mənə bir saz verin, dərdimi sazla deyəcəyəm. “Aşıq Qərib”. Sonra əlinə aldı qonağım bir qızıl saz
Полностью »sif. [fars.] 1. Şən, xoştəbiət, xoşədalı, işvəli, oynaq. Gözlərin şuxdu sənin; Kirpiyin oxdu sənin; Dərdin məni öldürür; Xəbərin yoxdur sənin. Sarı Aş
Полностью »“кваз” ziddi: zərf -sız, -siz, -suz, -süz; гъалатӀ квачиз кхьин qələtsiz yazmaq; тади квачиз tələsmədən, aramla.
Полностью »“гвай” ziddi 1. -sız, -siz, -suz, -süz; иман гвачир imansız; билет гвачир biletsiz; 2. cümlədə xəbər şəklində: зав яракь гвачир məndə silah yox idi.
Полностью »-sız, -siz, -süz, -süz şəkilçiləri ilə: 1) mürəkkəb sifət düzəldir, məs.: безработный işsiz; безногий ayaqsız; 2) mürəkkəb isim düzəldir; məs.: безлес
Полностью »прил. (х.м.) ругуд никӀин, ругуд ник авай, ругуд йисалай садра кьил-кьилел хкведай (ник дегишун).
Полностью »туьрк, прил. секин тушир, къалмакъал авай. [Али]. Цуз-цуз, якъадаш, Селима лап дуьз лугьузва. И чалпачух фана дуьньяда амукьзавайди гьам я... Н. И.
Полностью »прил. хуьс. цӀуз давамлувал авачир, гзаф зегьемвилиз эх (давам) тийир (мес. керпич).
Полностью »adj (of) -sız, -siz, -suz, -süz; ~ of pity insafsız, amansız; ~ of sense düşüncəsiz; ~ of fear qorxusuz; ~ ol inhabitants əhalisiz, əhalisi olmayan; a
Полностью »...военкоматдин идара; xalq komissarlığı ист. халкьдин комиссариат (1946 йисалай инихъ министерство).
Полностью »“алай¹” ziddi 1. -sız, -siz, -suz, -süz; чин алачир нек üzsüz süd; 2. cümlədə xəbər şəklində: yox idi; кимел касни алачир dingədə heç kəs yox idi; * а
Полностью »...gətirildikdə inkar və yoxluq mənasında sifət düzəldən və -sız/-siz, -suz/-süz mənasını verən şəkilçidir; məs.: naümid, nabələd, nalayiq, naməlum, naə
Полностью »[fr.] сущ. шамот (цӀуз эхдай ччеб, чранвай ччеб ва гьахьтин чепедикай авур керпич).
Полностью »...Salyan, Yardımlı, Quba, Lənkəran, Oğuz, Şamaxı) bax lələvin. – Süz nə ləlö:ün adamsuz (Lənkəran)
Полностью »[fars.] сущ. бута (къене къизил, гимиш цӀурурун патал цӀуз давамдай материалдикай (чепедикай) раснавай къаб).
Полностью »[rus.] ист. приказ (ХVI лагьай виш йисалай ХVIII лагьай виш йисан эвелрал кьван авай девирда Россияда пачагьлугъдин крарин чарадаказ са хилез килигзав
Полностью »“галай” ziddi; 1. -sız, -siz, -suz, -süz; хилер галачир перем qolsuz köynək; дувул галачир köksüz; 2. cümlədə xəbər şəklində: yox idi; * галачир хъвер
Полностью »...olub? What is the matter with you? II. (-sız, -süz, -suz) suffix, denoting negation; without ...., less; sənsiz without you, pulsuz without money; tü
Полностью »Ӏ (цаз, цана, цуз) - 1. пахать; см. тж. гьалун ӀӀ. 2. сеять : вуч цайитӀа, гьам гуьда (погов.) - что посеешь, то и пожнёшь. 3. (перен.) терять (что-л.
Полностью »(цваз, цана, цуз) f. 1. tökmək (mayelər haqqında); 2. süzmək, tökmək (ancaq içməli şeylər, xüsusən çay haqqında).
Полностью »нугъ., прил. пис. Къведай суз гьалар жеда мадни канда. А. Ф. КьатӀ-кьатӀ авур зунжурар.
Полностью »Dil farsca “ürək”dir, suz (yandıran) isə soxtən (yandırmaq) məsdəri ilə qohumdur. (Bəşir Əhmədov. Etimologiya lüğəti)
Полностью »сущ. кочегар (бухардин къажгъанрин пичера цӀай ийидай, цӀуз килигдай кас; кил. ocaq 2); hamamın ocaqçısı гьамамдин кочегар.
Полностью »(цваз, цвана, цуз) f. tikmək; tikmə işi görmək; бармак цун papaq tikmək; хамуникай цвайи dəridən tikilmiş.
Полностью »qarş. цӀизз (цӀуз-з, пӀуь-уь, ж-ж-ж, пӀив-в) авун (гзаф чӀижери ва мсб. санал).
Полностью »[fars.] на..., тушир, авачир, -суз манада префикс; мес. naümid умудсуз; naməlum малум тушир; nalayiq лайих тушир, налайих.
Полностью »нар. яргъивал хас яз. Перем яргъидаказ цуз: аял акуна-такуна еке жезвайди я. Р. Синоним: яргъиз. Антонимар: куьруьдаказ, куьруьз.
Полностью »...девлет консулди идара авур девир; 4. ист. Франсада: Н.Бонапартан 9 ноябрь 1799-йисалай 1804-йисуз империя малум авур вахтунал кьван хьайи девир.
Полностью »...игьсан гун); ildən-ilə, illərdən ilə йисалай (йи)суз, гьар йисуз, йис алатирдавай, акъваз тавуна; il-ildən йис сандивай, йисалай суз, гьар йисуз; ill
Полностью »“квай” ziddi: 1. -sız, -siz, -suz, -süz; леке квачир ləkəsiz; кӀараб квачир як sümüksüz ət; 2. cümlədə xəbər şəklində. yox idi; * квачирдак акатун böh
Полностью »...тӀвар алай аллагьдин тӀварцӀихъ Олимпия шегьердин мукьув гьар кьуд йисалай садра кьиле тухудай къугъунар, гьакӀни спортдин вири жуьрейрин арада кьиле
Полностью »1. -sız, -siz, -suz, -süz; иеси авачир sahibsiz, yiyəsiz; 2. olmayan, mövcud olmayan; балкӀан авачир чкада ламни балкӀан я. Ata. sözü at olmayan yerdə
Полностью »...əvvəlinə gətirildikdə inkar və yoxluq mənasında sifət düzəldən və -siz/-süz mənasını verən şəkilçidir; məs.: biədəb, biinsaf, bivəfa və s.
Полностью »