АБУРЛУВАЛ

сущ.; -или. -иле; -ер, -ери, -ера абурлу лишанар авай гьал. Гьар са инсандин я абурлувал, Хъсанвал авун - замин кьисасдин. Б. С. Хас я инсандиз Лезги халкьдин абурлувал Бес тарихда тушир хьи мах. Ф. Н. ЦӀекӀуьд лагьай падеж.

АБУРЛУ
АБУРЛУВИЛЕЛДИ

Digər lüğətlərdə

врознь звуча́щий ломи́ться мармела́дина носогло́тка у́йма беззло́бно коша́тина наса́живаться отве́рженность подговори́ться промеси́ться articulatory copper-nickel Cyclops dividual hellier inherency loin chop motor vehicle quail Roberta soda fountain speciation ворочать