ГИЛИКЬАЙ

1. ölmüş, canı çıxmış, murdar olmuş, gəbərmiş, ölü (heyvan, quş və s.); гиликьай хеб ölmüş qoyun; 2. гиликьайди (yüngül qarğış) ölmüş, azar dəymiş, çərdəymiş (heyvanlar haqqında).
ГИЛИГУН
ГИЛИКЬАРУН

Digər lüğətlərdə

безме́рно бу́дочка вы́золотить декабри́ст кры́ша макру́русы одрябле́ть прима́нный проклами́ровать многоговоря́щий осуждённый бакалинцы обонять biscuit cambered cleaning heart-grief heirship Lemuel magnetic domain pursuant take-home pay вкрапляться синхронический улучшение