КОНЕЧНЫЙ

прил. 1. son, sonuncu; axır, axırıncı; 2. sonu olan, axırı olan; qurtaracağı olan; 3. əsas; конечная причина əsas səbəb; b в конечном счете; в конечном итоге nəticədə; конечная величина riyaz. sonlu kəmiyyət.

КОНЕЧНОСТЬ
КОНЁК

Значение слова в других словарях