ПЫЖ

м 1. sıxı (ağızdandoldurulan tüfəngi dolduranda barıtın və ya saçmanın üstündən basılan əski); 2. tıxac; 3. məh. cücərməyən toxum, bəhər verməyən toxum.

ПШОННИК
ПЫЖИК

Digər lüğətlərdə

антими́нс веляриза́ция деклама́торски обу́здывание прямизна́ ско́рый тете́ря трамва́йщик у́личи чистога́нчик бося́к вариа́бельный голышо́м гро́мкий маркита́нтка от си́лы embog inflator laconism para-acid rail-post trivet воспретить гулящий самоотвержение