м 1. tar. ritor (qədim Yunanıstanda: bəlağət müəllimi); 2. məc. natiq.
м 1. tar. ritor (qədim Yunanıstanda: bəlağət müəllimi); 2. məc. natiq.
ритор (1. къадим замандин Грецияда ораторвилин, гуьрчегдиз рахунрин, фесигьвилин учитель. 2. гуьрчегдиз, амма буш рахунар ийидай оратор)
Tam oxu »-а; м. (греч. rh'ētōr) см. тж. риторский 1) В древней Греции и Риме: оратор; учитель ораторской речи. 2) В России в старину: ученик духовной семинарии по классу риторики.
Tam oxu »