АБУЛЕЙСАН

араб, шиир, сущ.; - ди, -да гатфариз къвадай, берекат, булвал артухардай марф. Абулейсан, ширин ятар Вид я хьи... Е. Э. Иллагьи. Чаз шафагьат абулейсан Къвадай а цифер гьинама. С. С. Гьинама? Кесибариз абулейсан, Марф къвадай цифер акуна. С. С. Заз такур шегьер. Пакамлай абулейсандин марф къвазва; тади квачиз, мажалдикди къвазва. К, 1988, 7. ХӀӀ. Чиг гуда ваз абулейсан марфари... Ф. Н. Зи азизди.

АБУКЕВСЕР
АБУР

Digər lüğətlərdə

быва́ло вне о́череди громоподо́бный неокоммунисти́ческий отдаля́ться певу́чий сшива́ть ту́кнуться уча́н гелиоте́хника губе́рнский коло́дник оппозицио́нность прогляде́ть глаза я́ркий Егна кромсать fly-finisher hoop net infructuous Latinist mother sexed unshackle фиброзный