MÖVCİB

is. [ ər. ] klas. Səbəb, bais.
□ Mövcib olmaq – səbəb olmaq, bais olmaq.
Cahil oğlanların qız toyuna dürtülməsi yetişmiş qızlar tərəfindən … etiraza mövcib olmazdı. R.Əfəndiyev.

MÖVC
MÖVCİBİNCƏ

Значение слова в других словарях

высокоинтеллектуа́льный дирижа́бль конденси́ровать мальчуга́шка на́ппа причита́ние распла́виться обма́чивать редколе́сье репатриа́нтка страшнова́то abirritate Calvados day-bed deutero- Eskimo pie frustrated hair katyusha tie-plate vagabond whitehead девический интеллектуальность осетинский