TƏBƏƏ

is. [ ər. “tabe” söz. cəmi] Bir dövlətə tabe olan, onun vətəndaşı olan əhali, adam. İran təbəəsi.
[Qoca:] Hökmdar ilə təbəələr arasında sədlər çəkildi. Çəmənzəminli.

Синонимы

  • TƏBƏƏ təbəə bax vətəndaş
TƏBƏDDÜLAT
TƏBƏƏLİK

Значение слова в других словарях

белу́жина камуфле́т не сто́ит обеднённый обсы́пка перегрязни́ться понти́фик разноимённый рок-конце́рт сеи́д устаре́лый цементова́ться шевалье́ заплыва́ть запу́тываться каким мане́ром карапу́зик насе́иваться agiotage down-under fluke forcing crop sacred college брам-стеньга гордиться