UÇUCU

sif.
1. Uçan, havada uça bilən, havada uçmaq üçün düzəldilmiş, ya uyğunlaşdırılmış. Uçucu aparatlar (təyyarə, dirijabl, vertolyot və s.).
2. xüs. Tez buxarlanan, buxarlanıb havaya qarışan, buxar, ya qaz halına keçə bilən. Uçucu maddələr. Uçucu efir yağları. Spirt nə qədər qatı olarsa, o qədər də uçucudur.
UÇOTÇU
UÇUCULUQ

Значение слова в других словарях

грачи́ный комисса́рствовать недогрузи́ть неофо́рмленность обскуранти́ст пове́ргнуть похлёбочка преуны́лый принц-ре́гент рубе́ль строчна́я уе́зженный узурпи́ровать благонаме́ренность вла́ствовать то́лько что... не -hedron dredge corn inswathe organ-pipe coral planisphere бесплодие грузно подземка прекословить