UÇUCU

sif.
1. Uçan, havada uça bilən, havada uçmaq üçün düzəldilmiş, ya uyğunlaşdırılmış. Uçucu aparatlar (təyyarə, dirijabl, vertolyot və s.).
2. xüs. Tez buxarlanan, buxarlanıb havaya qarışan, buxar, ya qaz halına keçə bilən. Uçucu maddələr. Uçucu efir yağları. Spirt nə qədər qatı olarsa, o qədər də uçucudur.
UÇOTÇU
UÇUCULUQ

Значение слова в других словарях

за́поведи зата́ктный кафете́рий кряж мальчуга́шка монасты́рские нехва́тка перепроектиро́вка подбе́ливаться сухоподсто́йный уплыва́ние эласти́новый избра́ние отра́ва полоши́ть сонли́вый сумасше́ствовать кровь рюмка militant presbyteral курить унавоживание униатка шустрик