...лайихлуди, ихтиярар гъиле авайди я. З. Р. Гьажи Давуд. - * магъул чӀал сущ. магъулар рахадай чӀал. - Заз магьул чӀал чида, - лагьана. Т. А. Мехъер
Полностью »: магъул чӀал - общее название некоторых тюркских языков (турецкого, азербайджанского).
Полностью »...-на; -из, -зава; -а || -ая, -ин, -рай, -мир; муг авун, муг тавун, муг тахвун, муг хъийимир муг туькӀуьрун. Чи чиликай вичиз мугиз кӀанидан Гъил ха
Полностью »MƏQUL ə. söylənmiş, deyilmiş; söylənilən, deyilən. MƏ’QUL ə. 1) ağla uyğun gələn, ağlın qəbul etdiyi; 2) ağılla isbat olunan; əqli; 3) ağılkəsən, ağla
Полностью »...обугленный II сущ. 1. обугливание; опаливание 2. гарь. Mucul iyi gəlir пахнет гарью; mucul olmaq см. mucullamaq
Полностью »...йикъарилай никӀин кагъаз кхьена, шагьидрини къулар чӀугуна, мягькемади муьгъуьр эцигна, фекьидин дафтардиз яна. А. Ф. Бубадин веси. Синоним: печать
Полностью »(Gədəbəy, Şəmkir) 1. paxıl (Gədəbəy). – Muxul adam-zad döy Söyün, kim de:rsə, saf yalan de:r 2. səhlənkar, işə can yandırmayan (Şəmkir). – Muxul adamı
Полностью »...olsun, mağul dərdlilərin dərdinə qalırsan… “Abbas və Gülgəz”. Mağul keçən vaxtlar dəvə karvanları düzülürdü yola, ticarət malını yükləyirdik dəvələrə
Полностью »...dəmirin üst qabığı. 2. dan. Yanma, yanıb yığılma, büzüşmə. □ Mucul olmaq – mucullamaq. Saçı mucul olmaq. // Yanıq. İşıqla bərabər ortalığa tüstü və b
Полностью »(Bakı, Cəlilabad, Quba) bax maal. – Ma:ğul bu kitabı gətirdim, yuxsa uxumağa bir şeyin ulmıyacağdı (Quba); – Ma:ğul sən gəldün çıxdun (Cəlilabad)
Полностью »muğur gəlmeg: (Bakı) əhəmiyyət vermək, saymaq. – Neynim, nə qədər deyrəm, heç muğur gəlmir
Полностью »...adamdı (Gədəbəy); – O çox çuğul adamdı (Şuşa); – Çuğul adam munun sözün ona de:r, onun sözün muna de:r (Xanlar) II (Basarkeçər, Göyçay, Oğuz, Salyan,
Полностью »(Bərdə, Gəncə, Tərtər) xəbərçi, araqarışdıran. – Şuğul adam ara qarışdırar, ara vurar (Bərdə)
Полностью »1 сущ. разг. 1. отвес (небольшой груз на шнурке для выверки вертикального положения). Divarı şuğulla yoxlamaq вымерять стену (вертикаль кладки) отвесо
Полностью »Ərəbcə olan şaqul (rusca: отвес) sözünün təhrifindən əmələ gəlib. Ustalar hörgü zamanı ondan istifadə edirlər ki, divarda əyrilik alınmasın. Söz bizdə
Полностью »...casus. Bunlar burda qalsın, sizə xəbər verim çuğul qarıdan. Çuğul qarı gecənin bir aləmində durdu: – Gedim görüm Leyli xanım neyləyir, bəlkə, mənə bi
Полностью »араб, прил, эркек Вичиз ругул хтул хьанва лагьай хабар агакьай бахтлу бадеди яргъал дагълух хуьряй шегьердиз бицӀикдин тӀварцӀел амай дугъри савкъ
Полностью »Xəbərçi, casus. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Mərd igidlər bir-birinə daldadı, Çuğullar ölməyib, sağı-soldadı, Mərd meydandan qaçmaz, qaçsa aldadı, Qo
Полностью »...deyə cavab verirdi. S.Rəhimov. Gəzir könülləri söz yaza-yaza; Çuğul xəbər verir bunu knyaza. S.Vurğun.
Полностью »is. dénonciat//eur m, -rice f ; délat//eur m, -rice f ; indicat//eur m, -rice f ; informat//eur m, -rice f ; mouchard m
Полностью »...-ди. -да; -ар, -ри, -ра инсандин къенепатан умуми гьал. Зи шад гуьгьуьл фена бада. Е. Э. Назлу Дилбер. Тамам экв ачух тахьанмаз хьайи и агьвалатди с
Полностью »араб, сущ.; -ди. -да; -ар, -ри, -ра аял. Арумарум мани ягъиз, къив гузвай ругулрин кӀвалах къвердавай къизгъин хьана
Полностью »прил. шад тушир,. Вичиз муьжуьд паб авай ва рикӀ сугъул тир ханди ашукьдиз чӀалар лугьун теклифна. М. М. Гь. Шииррин кӀватӀал туькӀуьрайдан патай (
Полностью »туьрк, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри. -ра садакай масадаз ийизвай, ам такӀанардай, тапан гаф, ихтилат
Полностью »туьрк, нугъ., сущ.; -ди, -да; -ар, -ри. -ра эцигзавай цлан дуьзвал чирдай махсус алат (епинихъ залан затӀ акалнавай)
Полностью »...тик чинин дуьзвал ахтармишдай махсус алат. УстӀарди дуьз кьада шугъул Какурвал тагурвал кӀвализ. А. Ал. Бейнидал хумул. Шугъулриз цал, гирдим нарат
Полностью »1. Bax şüvül. 2. Tarazlıq oxu. Laboratoriyada kimyəvitexniki tərəzilərin daimi yeri olur və bunların yerini tez-tez dəyişdirmək yaramaz. Bu tərəzilərd
Полностью »bax çuğul. [Qoca:] O dünyada da elənçi şuğulları heç kəs içərisinə qoymur, burnuna vurub qovur. S.Rəhimov. // Bəzən “şeytan-şuğul” şəklində işlənir. [
Полностью »1. настроение. 2. желание : жуван гуьгьуьлдалди - по собственному желанию, добровольно.
Полностью »...кун, алугун, кана чӀух хьун, агаж хьун (мес. спелар, чӀарар, йис); mucul olmaq кун, алугун; // кайи, чӀухун; mucul iyi чӀухун ни (чӀар, парча ва мс.
Полностью »печать (канцелярская, должностная или именная) : муьгьуьр эцигун - ставить печать (на документ).
Полностью »магъул чӀал adj. Turkic, of the Turkic family of Altaic languages spoken in western Asia and eastern Europe (including Turkish, Azerbaijani, Turkmen,
Полностью »n. print, printing; stamp, seal; impress. МУЬЖУЬД n. eight; муьжуьд лагьай adj. eighth. МУЬЖУЬД-МУЬЖУЬД n. eight.
Полностью »n. print, printing; stamp, seal; impress. МУЬЖУЬД n. eight; муьжуьд лагьай adj. eighth. МУЬЖУЬД-МУЬЖУЬД n. eight.
Полностью »işə can yandırmayan, səhlənkar, muxul (məh); * мухулад ахвар dan. çimir etmə, mürgü döymə, mürgüləmə; мухулад кьун (мухулад ахвари кьун) çimir etmək,
Полностью »[ər.] прил. куьгьн. акьуллу, кьиле гьатдай (хьтин), акьулди кьатӀудай, акьулдив кьур (мес. гаф).
Полностью »прил. нугъ. чандиз жафа тагур, кӀвалахдик хев квачир, кар вахтунда тийир, чалкечир.
Полностью »...мукьва гьар йисуз цазвай ник. Виликдай и хуьруьхъ хъсан никӀер, муьгьуьяр авай. ЛГ, 1993, 23.Ӏ.
Полностью »zərf. tristement ; d’un air triste ; mélancoliquement ; ~ baxmaq regarder vt tristement
Полностью »...həzinhəzin, məyus-məyus, yazıq-yazıq. Yetimlər məlul-məlul Aslanın əlinə baxdılar. C.Cabbarlı. Kiminin göz yaşı süzülüb axır; Kimi məlul-məlul dinməd
Полностью »нареч. гъамлу-гъамлу, язух-язух, зарул-зарул, тӀува къведайвал, язухдаказ (мес. килигун).
Полностью »