(суса, суса, сусар) gəlin; сусан gəlin -i [-ı]; сусан кӀвал gəlin otağı; * имид свас əmiarvadı, əmidostu; халуд свас dayıarvadı, dayıdostu; свас чиниз
Полностью »(суса, суса, сусар) - невестка; сноха : халуд свас - жена дяди (со стороны матери); свас гъун - жениться; вахтундамаз свас гъайиди, пакама кьиляй фу т
Полностью »сущ.; - уса, - уса; - усар, - усари, - усара 1) гададиз пабвиле гъизвай руш. Абдулмуминаз мехъердай вахт хьайила, Салегьат хала сусахъ яргъара къек
Полностью »цӀвал-цӀвал авун a) tel-tel etmək, saçaqlamaq. hörükləmək; b) pərən-pərən salmaq, dağıtmaq; цӀвал-цӀвал хьун a) saçaq-saçaq olmaq, saçaqlanmaq, hörükl
Полностью »м 1. deşik, dəlik, zədə; 2. xüs. boşluq, qovuq (tökmə metalda); 3. tib. fıstul (dərin irinli yara); 4
Полностью »1. мед. тIеквен (хамунай, хер алай чкадай авай). 2. тех. къанкъуш, бицIи хъалхъам, къанкъуш чка (металлдин винелай таквакай, къене авай бицIи х
Полностью »SAVAŞ – BARIŞIQ Qurd qardaş, savaş nə gərək, ətin yerini tapmışam (A.Şaiq); Barışıq məsələləri ilə o məşğuldur.
Полностью »SAVAŞ [Gülşən:] Bir söz dedik, savaş demədik (Ə.Vəliyev); DALAŞMA Xanpəri ilə Mədətin dalaşma hadisəsi Gülşənin ürəyini bərk əzdi (Ə.Vəliyev); DAVA-DA
Полностью »I сущ. сван; svanlar сваны (этнографическая группа, живущая в некоторых горных районах северо-западной Грузии) II прил. сванский. Svan dialekti сванск
Полностью »сущ. 1. скандал (ссора, сопровождаемая криками, шумом, дракой и т.п.); размолвка (легкая ссора). Ər-arvadın savaşı – yaz gününün yağışı размолвка межд
Полностью »...хъсан танишвилер; танишар, хъсан чирхичирар. 3. связь; учреждения связи связдин идараяр.
Полностью »руькуьн; пая; дестек; гьаче (ччиле акIурнавай); мост на сваях дестекрал алай муьгъ.
Полностью »1. əlaqə, rabitə; 2. münasibət, təəllüq; 3. dostluq, yaxın tanışlıq; 4. bənd; 5. rabitə idarəsi; 6. cinsi əlaqə
Полностью »is. 1. Müharibə, döyüş, vuruşma, dava. Uzun sürdü qanlı savaş, xalqı ağır günlər aldı. A.Şaiq. Ən qanlı savaşlarda qorxu bilməyən… Qazan xan röyadan ç
Полностью »туьрк, сущ.; - ди, - да; - ар, - ри, - ра масадал гъалибвал къачун патал тухузвай женг... . савашра адал залан хирер хьана. А. А. Пад хьайи рагъ. Гь
Полностью »Dilimizdə sözün-savın sözü var. Həmin kəlmədə sav söz kəlməsinin sinonimi kimi işlədilib. Söz və sav tarixi baxımdan eyni kökə malikdir. Hətta söylə,
Полностью »м 1. köhn. dərzi; 2. mətb. səhifətikən fəhlə; ◊ (и) швец, и жнец, и на дуде игрец əlindən hər iş gəlir.
Полностью »ж мн. нет собир. 1. yaramaz şeylər, zir-zibil, tör-töküntü, cır-cındır; 2. məc. yaramaz(lar), dələduzlar, alçaq adam(lar)
Полностью »СПАС I м: : ◊ спаса (спасу) нет 1) qurtarmaq mümkün deyil, əl çəkmirlər, adamın canını üzür(lər); 2) ...ölürəm; спать охота, просто спасу нет yuxu üçü
Полностью »ж 1. əlaqə, rabitə; 2. münasibət, təəllüq; 3. только мн. связи yaxınlıq, dostluq, (əlaqələri); yaxın tanışlıq (münasibət); 4. tex. bənd; 5. məc. bağ,
Полностью »zərf yavaş-yavaş, asta-asta, sakit-sakit, zəif-zəif; ağır-ağır, aramla, tədriclə; яваш-яваш фидайди яргъаз акъатда. Ata. sözü asta gedən çox gedər.
Полностью »квас (цIир авур техилдин икIедикай, факай ва я емишрикай расдай хъвадай цуру яд).
Полностью »I сущ. квас (кисловатый напиток, приготовляемый на воде из ржаного хлеба или из ржаной муки с солодом). Çörək kvası хлебный квас II прил. квасной. Kva
Полностью »сущ.; - ди, - да; - ар, - ари, - ара дагъдин нуькӀ. Зун садлагьана кегькир хьана амукьнай: таниш тушир дагъдин къекъуьнра гьалтай такабурлу суван къ
Полностью »цӀвал-цӀвал хьун гл. 2-3 касдикай ибарат тир кӀеретӀар хьун. Аждагьан хьиз винел къвезвай трактор акурла, инсанар гьар патахъ цӀвал-цӀвал хьана. ЛГ,
Полностью »сущ.; -ади, -ада; -ар, -ари, -ара бедендикай гьаярай акъатдай, акъуддай яд. Кайи чка сагъарун патал жерягъди жуван цвар виридалайни хийирлу яз
Полностью »сущ.; -ди, -да; -ар, -ри. -ра парчадай рапуналди гьал тухванвай цӀар. * цвал(ар) авун ягъун] гл., ни парчадик рапуналди гъал кутунвай цӀар тухун. К
Полностью »сущ.; - ухва, - ухва; - ухвар, - ухвари, - ухвара сивин къвалара жедай кӀеви ва еке сас. Саларбандиз - салар, Лежбердиз - малар, Юг гатайдиз - хвар,
Полностью »сущ.; - ци, - це; - ар, - ари, - ара сагъ затӀунай акъатай хъиткьер. Мукьва-кьилийрив закай фад хабар агакьна. Духтурди чапла патан юрфай свар ат
Полностью »сущ. этногр. свас чиниз акъудун, свас акун (цӀийиз гъанвай свас гададин хзандихъ, мукьвабурухъ галаз таниш жедай мярекат); gəlingörməsinə getmək свас
Полностью »сущ. хала-хала, свас-свас (гIвечӀи руш аялар нинидив къугъвадай къугъунин тӀвар).
Полностью »гл. паб гъун, мехъерун (итимдиз, гададиз), свас гъун; oğlunu evləndirmək хциз свас гъун.
Полностью »несов. 1. свас кудун, свас жугъурун, свас туькIуьрун (са итимдиз); гъуьл акъудун, гъуьл жугъурун. 2. це лугьун, свас це лугьун. 3. пер. туькIуьрун, гу
Полностью »ччам; адахли гада, свас це лагьанвай гада; свас кIанзавай гада. ♦ смотреть женихом пер. шад яз акун, ччам хьиз акун.
Полностью »...тагъанвай (руш ва я гада); ərgən olmaq агакьун, гъуьлуьз фидай ва я свас гъидай вахт хьун, бегьем хьун.
Полностью »сущ. этногр. мехъерик ччамран кӀвале свас патал перде чӀугуна ччара авунавай чка.
Полностью »нар. цӀийи тир гьалда амаз. свас цӀийизмаз синихар авурла, аял-куялдив агакьдач. Р.
Полностью »сущ. лит. халкьдин дастанрин эхирда: свас тарифардай ва адаз несигьат гудай ашукьрин шиир.
Полностью »гл. сад-садаз къавум хьун, къавумар хьун (хциз свас гъана ва я садаз руш гана).
Полностью »[ər.] сущ. гадани руш (ччамни свас) сад лагьай сефер са арадиз атун; zifaf gecəsi (axşamı) гада рушан (ччам сусан) кӀвализ (къвалав) фидай сад лагьай
Полностью »...майишатда: мехъерин адетрикай садан тӀвар; рехъ кьун, рехъ атӀун (свас тухузвай файтундин).
Полностью »1. сущ. свасвал, свас тир гьал; // свасвилин (мес. йисар); 2. прил. сусаз талукь (махсус) тир; свасвилин (мес. дуьгуьр).
Полностью »сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра свас гъиз физвай кӀватӀалдин кьиле авайди (авайбур). Чамарчияр зарб къвезва. Ф.
Полностью »прил. иштагь авай. - Элгьем, ЦӀийи свас, иштагьлу тӀуьн хьана, Вун сагърай! А. А. Пад хьайи рагъ. Антоним: иштагьсуз..
Полностью »сущ. этногр. рехъ атӀун, рехъ кьун (виликра: свас тухузвай гьаятдин тукъазрин вилик пад атӀана рекьин харжи къачудай адет).
Полностью »сущ. этногр. виликра халкьдин адетдалди, свас вичин бубадин кӀваляй акъудна балкӀандал акьадардай мярекат ва гьа чӀавуз ядай макьам.
Полностью »сущ. 1. свас (мехъерна гъуьлуьз физвай руш; цӀийиз мехъер хьана алатнавай, цӀийиз гъуьлуьз фенвай жегьил дишегьли); gəlin köçmək свас яз фин, гъуьлуьз
Полностью »чарыки (из сыромятной кожи) : ракьун шаламар алукӀна свас жагъура (погов.) - невесту искать железные чарыки надевай (т. е. ищи долго).
Полностью »сущ., шиир, - ди, - да; - ар, - ри, - ра 1) свас гъизвай (гъанвай) гада. Чи свас атай яргъал рекьер Дагъдин кукӀвал табарак хьуй. Тахтунавай я на
Полностью »...кинардай. Ш. Къ. Кузва кӀвале нек хьтин экв... "Шваш, шваш, чан шваш!" - лугьуз, ада заз кинердай. Дж. Агьмедов. Хкахь тийидай гъед.
Полностью »...къачумир, исятда акъатда чамарар. Гь. Гь. Адетдин къармахра. свас гъиз фидайбуруз тӀварар ягъна. Чамарар, туьфенгрин кӀуфарал гум алаз, енге вахарин
Полностью »...тӀарвилин гьисс къалурзавай гаф. Абайхь! Минет, дад хьурай, свас, зи кӀаниди, зи яр масан! Вил хъиядач за масадаз, Абайхь, кьена! Аман, аман! Къ.
Полностью »туьрк. сущ., текв.; -ди, -да гададиз свас гъидай ва я руш гъуьлуьз финиз талукьарнавай шад мярекат. Гьавиляй къе хъвазва чна шуьрбетар, Рушариз за
Полностью »ж svastika (1. ucları düzbucaq şəklində əyilmiş xaçşəkilli ən qədim dini nişan; 2. bu şəkildə olan faşist nişanı)
Полностью »сущ. свастика (знак в виде равноконечного креста с загнутыми под прямым углом концами – эмблема фашизма)
Полностью »1. рел. диндин; пак тир. 2. пер. пак тир; рикIиз гзаф багьа, чIехи; защита своего социалистического отечества -священный долг всех трудящихся жуван с
Полностью »