сущ. тех., биол. агар-агар (растительный студень, получаемый из некоторых морских водорослей)
Полностью »АГАР-АГАР, АГАР м aqar-aqar (dəniz yosunlarından alınan, bakteriologiyada və qənnadı işlərində işlədilən qatı bitki həlimi).
Полностью »-а; м. (от малайск. agar - желе) см. тж. агаровый Студенистое вещество, получаемое из морских водорослей (применяется в лабораторной практике, бумажно
Полностью »...N.Vəzirov. [Həkim:] …Ciddi müalicə edilsə, ümid var ki, azar rəf olar. Ə.Haqverdiyev. □ Azar gəzmək – yoluxma xəstəliyi düşmək, yayılmaq, sirayət etm
Полностью »м 1. алтарь, мигьраб (клисадин къене кешиш жедай асул кьилин чка). 2. пер. клиса, дин. ♦ на алтарь возложить ва я принести къурбанд авун, багъишун.
Полностью »...xalqlarından birinin adı və bu xalqa mənsub adam. Avar dili Qafqaz dillərinin Dağıstan qoluna daxildir. 2. tar. Qədim türkdilli tayfalardan birinin a
Полностью »...tərəfinə tikilən və ya çəkilən parça. Yorğan astarı. Paltar astarı. İpək astar. Astar çəkmək. 2. Ümumiyyətlə, hər hansı bir şeyin iç, dal tərəfi; tox
Полностью »...açmaq və ya bağlamaq aləti. Qapı açarı. Stolun açarı. Şkaf açarı. – Sən də açılmamış bir dəfinəsən; Açarı qeyb olan bir xəzinəsən. M.Müşfiq. // Məc.
Полностью »...Qafqazda yaşayan xalqlardan birinin adı, həmin xalqa mənsub olan adam. Acar ədəbiyyatı.
Полностью »is. dan. 1. Barama, pambıq və s. bu kimi xam mallardan əldə edilən xalis malın miqdarı. 2. bax əyyar
Полностью »...qılaq, tainki bizim Azərbaycan şüəra və üdəbamızın əşar və asari və özlərinin nam və nişanələri unudulub, əbnayivətənin xatirindən çıxmasın. F.Köçərl
Полностью »...kürək, qayıqçı kürəyi. Avar çəkmək. – Şamil bütün qüvvəti ilə avar çəkərək, qayığı gölün o biri sahilinə doğru sürürdü. A.Şaiq. Bədən tərbiyəsi hərək
Полностью »is. məh. Keçmişdə kənd evlərinin damına döşənən qamışaoxşar ot; ümumiyyətlə, qaba quru ot
Полностью »нареч. рядами, вереницами, караванами. Durnalar qatarqatar uçur журавли летят вереницей
Полностью »...havaya; Nə çıxıbsız asimanə, durnalar! M.V.Vidadi. Alay-alay, qatar-qatar qəhrəmanlar çıxdı yola. S.Vurğun. Gedir qərbə tərəf hücum çəkənlər; Gedir q
Полностью »zərf. à la file, à la file indienne, à la queue leu-leu, en rang d’oignon (s)
Полностью »1. f.is. кил. suvarmaq; 2. ятар гунихъ галаз алакъалу тир, ятар гуниз махсус, ятар гунин (мес. къайда); ятар гудай (мес. къанал).
Полностью »...burnun, ciyərin, mədənin və s.) selikli qişasının iltihabı. …Mədəsi katar olan şəxslər düşərgədə sağalır… S.Vəliyev.
Полностью »...sıralanmış heyvanlar düzümü; qafilə, karvan. Durna qatarı. Dəvə qatarı. – Təsbeh kimi qatarınız düzərsiz; Havalanıb ərş üzündə süzərsiz. M.V.Vidadi.
Полностью »...Tatarıstanın əsas əhalisini təşkil edən türkdilli xalq və bu xalqa mənsub adam. 2. Volqaboyunda, Sibirdə və s.-də yaşayan türkdilli bəzi kiçik xalqla
Полностью »I сущ. ключ: 1. орудие для запирания и отпирания замка. Qapının açarı ключ от дверей, qıfıl açarı ключ от замка, şkaf açarı ключ от шкафа, açarla bağl
Полностью »I сущ. аджарец, аджарка; acarlar аджарцы II прил. аджарский. Acar dili аджарский язык
Полностью »сущ. разг. 1. болезнь, недуг. Azar batmanla gələr, misqalla çıxar болезнь входит пудами, выходит золотниками 2. беспокойство, хлопоты, заботы, неприят
Полностью »...хлопка II прил. диал. 1. продуктивный, обильный 2. откровенный. Ayar adam откровенный человек 3. находчивый, сообразительный 2 сущ. разг. 1. проба (у
Полностью »I прил. 1. текучий. Axar su текучая вода 2. проточный. Axar göl проточное озеро 3. строит. сливной. Axar taxtası сливная доска II сущ. 1. сток, слив 2
Полностью »1 I сущ. весло. Avardan yapışmaq взяться за весло, avar qurutmaq сушить вёсла II прил. гребной. Avar vinti гребной винт, avar valı гребной вал, avar ş
Полностью »I сущ. 1. подкладка. Paltonun astarı подкладка пальто 2. изнанка. Xalçanın astarı изнанка ковра 3. строит. предварительная окраска, грунт, мазок; стро
Полностью »сущ. устар. 1. следы, знаки, признаки 2. произведения, труды, сочинения 3. памятники
Полностью »...Qədim türk tayfalarından biri. VI əsrdə Mərkəzi Avropada Avar xaqanlığını yaratmışlar.
Полностью »I сущ. хим. см. aqar-aqar II прил. агарный, агаровый. Aqar həlməşiyi агарный студень
Полностью »...küləş, çırpı (Bakı, Gədəbəy, Zəngilan). – Bir əz avar yığın, alav qoyax (Zəngilan); – Adə, birez avar kötginən, təndiri otdiyeg (Bakı); – Ay İrva:m,
Полностью »I (Borçalı) ürəyiaçıq, gülərüzlü. – Mənim ayar adama xoşum var II (Cəbrayıl, Oğuz) tez seçən, müəyyənləşdirən. – Sə:n gözün ayardı, bı neçə kilov olar
Полностью »I (Şəki) qutab. – Alagöz ma: afar qonaxlığı verəsidi, vermir; – Qız afar bişirmişdi, doyunca yimişəm II (Qazax) qüvvə, güc. – Qara öküzün afarı qalmey
Полностью »1. авахьзавай, авахьдай (мес. яд). 2. ятар-чиркер авахьдай, ятар-чиркер фидай (авахьун патал тир, мес. чIутхар).
Полностью »ятар ччара ийидай син (кьве ва я са шумуд вацIун ятар ччара ийидай, пайдай кьакьан чка).
Полностью »сущ. геогр. ятар ччара ийидай син, пел, цӀар (вацӀар, яни авахьзавай ятар кьве сад-садаз акси патарихъ ччара ийидай, пайдай кьакьан чка).
Полностью »мн. нет балнеология (мядендин минеральный ятар дарман патал ишлемишунин гьакъиндай илим).
Полностью »гл. шуршур авун, шуршур ацалтна авахьун (гзаф ятар, булахар, чарчарар ва мс.).
Полностью »...вили кьадай чка, вилиз аквадай кьван чка, панорама; акунар; 2. ятар ччара ийидай син (кьве ва я са шумуд вацӀун (вирин) ятар ччара ийидай цӀар).
Полностью »f. Dalğalandırmaq. Suyu ləpələndirmək. – Biri atar, suyu səpələndirər; Biri qaçar, çayı ləpələndirər. A.Səhhət.
Полностью »ед. нет чиркин ятар, къапар чуьхвей яд. ♦ обливать помоями пер. разг. фитнейралди тIвар кьацIурун, беябурун.
Полностью »...(ччилин магьсулдарвал артухарун патал къубуяр эгъуьнна ччилериз ятар гун, тухун); // ирригациядин.
Полностью »[yun. hydor və sphaira-kürə] гидросфера (ччилин винел алай ятар-океанар, гьуьлер, вирер, вацӀар вири санал).
Полностью »мн. нет гидрография (географияда ччилин винел алай ятар чирдай, кхьидай ва картада абрун шикил чIугвадай са хел).
Полностью »мн. нет канализация (шегъердин чиркер, чиркин ятар ракъурун патал раснавай ччилин кIаник квай къанавда авай турбаяр, гунгар).
Полностью »KÖHNƏLİK – TƏZƏLİK Atar köhnəliyi üstündən tamam... (M.S.Ordubadi); Gözüm də, ürəyim də təzəlik axtarır (S.Qədirzadə).
Полностью »[alm.] курорт (хъсан тӀебии шараит – гьава, ятар ва мс. авай ял ядай ва азарлуяр сагъардай чка); // курортдин.
Полностью ».....ab] сущ. ист. бандихъан (виликра РагъэкъечӀдай патан уьлквейра ятар гунин крариз килигдай кас).
Полностью »...дагъдай ва кьакьан пелерай авахьна къведай живедин ва марфадин ятар; 2. рах. кьезил яд, хуквадиз хийир авай яд.
Полностью »[yun. hydor və logos-elm] гидрология (ччилин шардин ятар авай чкаяр ва тӀебиатда цин девран авун (къекъуьн) чирдай илим).
Полностью »...ayırmaq. Əlindəki kağıza bükülü ətmək parçasını ufaldaraq balıqlara atar. H.Cavid.
Полностью »...və grapho-yazıram] гидрография (географиядин чилин винел алай ятар чирдай, абурукай кхьидай ва картада абурун шикилар чӀугвадай са хел).
Полностью »...ayırmaq. Əlindəki kağıza bükülü ətmək parçasını ufaldaraq balıqlara atar. H.Cavid.
Полностью »...авун гл., ни вуч квек са шумудакай сад авун. Вири булахрин ятар сад-садак какадар авурла, сагъ са кӀам хьанай. К, 1988, 7. XӀӀ.
Полностью »...агакьарзавай чка. Регъуьн элебердилай чӀутхвардиз къванер вигьиз, регъуьз ятар акъуднай. З. Э. Муькъвел гелер.
Полностью »[fr.] тех. канализация (чиркин ятар авахьна фин ва абур михьи авун патал чилин кӀаникай тухванвай гунгар, турбаяр, каналар, гьабурун ситема); // канал
Полностью »...işlətmək, tovlamaq. (“Koroğlu” dastanının lüğəti) Kamandar atar oxunu Al eylədim mən çoxunu. Qırat tökər nal-mıxını, Daşdı qalanın yolları.
Полностью »...патал медицинадин тедбирар; 2. сагъарун патал тир, сагъардай (мес. ятар, гимнастика, чка).
Полностью »...ва мс. яд ялдай (тухудай, гъидай) кас (къиметдихъ масабуруз); 2. яд (ятар) гудайди (багъдиз, никӀериз ва мс.).
Полностью »...нин иштягьдин, гишинвилин ва я темягьдин гьисс малум хьун. ЦӀаран ятар къвезва сивиз Алидин... А. С. Жуваз душман жемир вун.
Полностью »...саник членар). 3. авахьун, авахьиа атун, акахьун (мес. вацIук маса ятар). 4. геогр. вацIук акахьзавай маса вацI, къерехдай акахьзавайди.
Полностью »\ – ruhi rahatlıq və sakitlik vəziyyəti, bəzi qədim yunan filosoflarının fikrincə ataraktiv hala mütəfəkkir, dühalar, sufilər nail ola bilir
Полностью »