BƏLADİDƏ

sif. [ ər. bəla və fars. didə] köhn. Bəla görmüş, bəla çəkmiş, başına bəla gəlmiş; çoxlu bəla və müsibət görməklə təcrübə və sınaqdan çıxmış (adam).
Torpaq qarışıb daşlara, evlər mütəlaşi; Xaki-siyəh ətfali-bəladidə fəraqi. A.Səhhət.

Синонимы

  • BƏLADİDƏ bəladidə bax bəlakeş
BƏLA
BƏLAĞƏT

Значение слова в других словарях

генпла́н дознава́ться на́ппа начёсный пло́тничество прохла́дность стропти́вость схва́тки уха́живание взве́ситься видеть не могу перемёрзлый Шлюссельбург certify choosey exsanguinity monogamic topoi авангардизм вершки гидротерапия окрик посёлок расклёвывать спорщик