BİKEF

\[fars. bi... və ər. keyf\] прил., нареч. бикеф, бейкеф (1. кефсуз, кефияр авачир, са кьадар нахуш; bikef olmaq бейкеф хьун, кефсуз хьун, са кьадар нахуш хьун; 2. гъамлу, перт; bikef olmaq бейкеф хьун, кефияр чӀур хьун, гъамлу хьун, перт хьун).
BİKARLIQ
BİKEFLƏŞMƏK

Значение слова в других словарях