İSTİLA
\[ər.\] сущ. 1. кьун, гъилик авун, къачун (са уьлкведи гужуналди маса уьлкведин ччилер); istila etmək кил. istila 1); ölkələr istila etmək уьлквеяр кьун; 2. пер. кьун; акьалтун (мес. хъуькъверал ярувал); istila etmək кил. istila 2).
сущ. 1. агрессия, захват (насильственное присвоение чего-л., овладение чем-л.) 2. завоевание (покорение вооруженной силой); istila etmək: 1
Полностью »is. [ər.] 1. Bir ölkəni zorla alma, ələ keçirmə, tutma. Qızıl Arslanın əcnəbi istilasına qarşı başladığı mübarizə yuxarıdakı fikrimizə tamamilə müvafi
Полностью »