ZAİL

\[ər.\] прил. клас. даими тушир, вахтуналди тир, фани, алатна фидай, пуч; zail etmək (eyləmək) пуч авун, терг авун, гьич авун; zail olmaq квахьна фин, алатна фин, квахьун.
ZAİQƏ
ZAKİR
OBASTAN VİKİ
Zail yovşanı

Значение слова в других словарях