ВЕКТОР

м riyaz., fiz. vektor (1. miqdar və istiqaməti olan kəmiyyət: məs. sürət, təcil, qüvvə; 2. bu kəmiyyətin qrafik təsviri).

ВЕКСЕЛЬНЫЙ
ВЕКТОРИАЛЬНЫЙ

Digər lüğətlərdə

дюра́ль заку́та отмобилизова́ть первоцве́т припорто́вый раску́тать солда́тски у́зиться вздыха́ть сковорода́ со слов тяжели́ть упры́гивать кухарка bibliographic come round enactory entophyte home-brew reabsorption self-cooled unaligned засаливать спич хлебец