ВЕЛЕД

араб, сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра 1) диде-бубадиз вичин гада ва я руш, аял. Ви веледни ви шийирда къекъведи. Хъсанвилин къадри фагьумиз жедач. Е. Э. Бахтсузвал. Веледдикай дуьнья дардаз Мехъерин къадри вуч чир хьуй?! Е. Э. Дуьньядикай бейхабардаз. Акьуллуда вичин велед Гьич кьуьзуьдаз пабвиле гуч. С. С. Кьуьзуьдаз руш гун. Ватандихъ анжах са хайи веледдивай кьатӀуниз жедай кьетӀен гьава, гьавадихъни кьетӀен атир жеда. А. А. Къубудиз яд къвезва. Дугъри я, адахъ кьве паб ава. Амма адаз залай гъейри велед авач. 3. Р. ЦӀийи ханлух. 2) куьч. инсан. Лезги чилин веледарни телеф жезвай женгерин шикилар акьван ачухдиз гьакъикъатдив кьадайвал чӀугунва хьи, шаир военный пешекар-художникдив гекъигиз жеда. Н.Ибрагимов. ЧӀалан сергьятрихъ кьадар авачирди успатзава. Синонимар: аял, бала.

ВЕЛЕД
ВЕЛЕДСУЗ

Digər lüğətlərdə