ВЫБИТЬ

сов. 1. vurub sındırmaq; sındırmaq; выбить стекло şüşəni vurub sındırmaq; 2. vurub salmaq, vurub düşürmək; vurub yıxmaq; выбить мяч из рук vurub topu əlindən salmaq; 3. vurub çıxartmaq; выбить противника из окопа düşməni səngərdən vurub çıxartmaq; 4. çırpmaq; выбить ковёр xalçanı çırpmaq; 5. əzmək, tapdalamaq, basıb məhv etmək; коровы выбили луг inəklər çəməni basıb məhv etdilər; 6. vurmaq, döymək, xarab etmək; град выбил озимые payızlıq taxılı dolu vurmuşdur; 7. basmaq, выбить рисунок naxış vurmaq (basmaq); 8. zərb etmək; выбить медаль medal zərb etmək; ◊ выбить дорогу yolu korlamaq, çala-çuxur etmək; выбить дурь из головы; выбить дурь из (кого) bax дурь; выбить из колеи bax колея; выбить столько-то очков atışda... qədər xal qazanmaq.

ВЫБИТЫЙ
ВЫБИТЬСЯ

Digər lüğətlərdə

забо́йщицки ку́па масличный о́куневые отма́зать узаконе́ние вы́проводить дехка́нский иску́сно лишиться ума́ неразу́мность поду́ськивать суеве́рие цивили́стика широкоску́лый aristo Christolatry fruit fly humankind plasticise sniff ветреный нарывать поинтересоваться прельщать