ГЬИЛЛЕ

фарс, сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра 1) уюн, амал. Ибуруз фекьидин гьилле чир хьана, пашмандаказ хьфена... Ф. Фекьини чубан. Гьар намерддив жеда гьилле. С. С. Гьахъсуз атай бала. На рухвайрив агудмир таб, агудмир гьилле. А. Къ. Кьил хкаж, Арбен. Гьилле буьркуьллагъ кьабулдачир. К., 1991, 14. ӀV. 2) багьна. «Гьан, - фикирна Къадира, - адал зи бурж алазвайди я; кал, са гьилле туькӀуьрна, ужуз хьтин кьиметдай жуваз къахчуна кӀанда». А. Ф. Бубадин веси. Гьар гьилледив ам рикӀелай алудиз кӀанзавай... А. И. Самур, ӀӀӀ.

* гьилле авун гл., ни кагьулвал авун. Гила, къунши, ваз таб, гъиле авун гьич кутугнавач. Лезги халкьдин махар.

ГЬИКӀИН
ГЬИЛЛЕБАЗ

Digər lüğətlərdə