ДИБА

□, фарс, сущ.; -ди, -да; -яр, йри, -йра 1) парчадин тӀвар. Яру шаршав, михьи дуьгуьр, диба гъваш... Е. Э. Къавумдиз. 2) диба парчадикай цванвай партал. Хуьда за вун дере, зербаф, дибада. Е. Э. КӀани яр. Хара, диба алукӀна, зар, И тегьерда фена ялгъуз. Е. Э. Ялгъуз. Кьилелай кӀвачелди либас: Зар, диба, махпурдин атӀлас, Ви къаматдиз хупӀ ава хас, Ажеб вид дамах я, Тайгъун. А. Гь. Тайгъун.

ДИБ
ДИБДИН

Digər lüğətlərdə

бо́тик вы́пасти заземлённый многовале́нтный мотиви́рование поспе́шный се́рживаться уясне́ние цеди́ть боязли́во всемогу́щество голу́бчик наме́стник пока́т бреду balloon astronomy disembosom gun high-toned rear-vassal recusant satrangi диоптрия клониться насахарить