ЖУЬРЭТУН

гл., ни; -да, -на; -из, -зава; -а || ая, -ин, -рай, -мир; жуьрэт авун, жуьрэт тавун, жуьрэт тахвун, жуьрэт хъийимир викӀегьвал авун. Ада Лукьманавай Гуьзел къакъудиз жуьрэтзава. ЛГ, 2001, 15. ӀӀ.

ЖУЬРЭТЛУЗ
ЖУЬТ
жмо́тничать зави́стливость зво́нчатый коопери́ровать мле́чник на даровщи́нку портомо́я праздношата́тельство простуди́ть у́ркать покрывно́й пообжи́ться поступа́ть свёрнутый терпу́г эгои́зм корабль bilection draught horse egesta ethnological herself sicken злить отличиться