КӀАРКӀАРУН

(-из, -на, -а) f. 1. tikə-tikə etmək, parça-parça kəsmək, parçalamaq, doğramaq; tikələrə bölmək, hissələrə bölmək; 2. məc. cadar-cadar etmək, çatlaq-çatlaq etmək, çatlaq hala gətirmək, çatlatmaq.
КӀАРКӀАР
КӀАРКӀАЧӀ:
адсорби́рующий бритоголо́вый комбата́нт перегрыза́ться по-да́тски повы́сушить проржаве́лый трифо́левый тяжеле́нько кардиалги́я надкры́лья окари́на отча́лить шкали шконт appellative classman holoblastic inracinate moonlight gasoline poker-drawing traduce искусный ослабить отшучиваться