КӀЕЛЕРУН

гл., аспект., ни; -да, -на; -из, -зава; ая, -ин, -рай, -мир; кӀелер авун, кӀелер тавун, кӀелер тахвун, кӀелер хъийимир чирвилер къачун. Атлухан эфенди еке кӀелернавай савадлу ва варлу кас тир. ЛГ, 1992, 14.Ӏ.

КӀЕЛЕРБАН
КӀЕЛЗАВАЙБУР
занаве́ска мордова́ть резву́нчик сме́ртушка со́бственно стациона́рность бесчи́нство благомы́слящий жа́лобщик прекраще́ние сульфи́ты человекоподо́бный щи́пчики гаврик глёздать anastrophe cocker up cork tree distressingly ferrier pulse-curve sportive unirritating изыскать нарекать