КӀЕМ

нугъ., сущ.; -и, -е; -ер, -ери, -ера 1) къужах. Руш гададин кӀеме хьайитӀани, ада са чуькъни ийидачир. Са чӀалалди, бубани руш гьар сад са тарце авай, сада садакай хабар кьадачир. А. А. Пад хьайи рагъ. 2) инсандин пицӀинилай агъуз тир руфунин хъуьтуьл чка.

КӀЕМ
КӀЕМЕР

Digər lüğətlərdə

антипедагоги́чески взмы́литься двугла́сный иммигра́нтка опроме́тчиво седёлочный склеро́тик сырь антинейтро́н куста́рь милосе́рдно натеса́ть неотлу́чный ока́пать паралингвисти́ческий сестри́ца теплокоммуника́ции Сольвычегодск anemology ladies room rationalizer балалаечник кашемир льнопрядильный свет