УХОД

УХОД I

м мн. нет getmə, çıxma; gediş; перед самым уходом getməzdən əvvəl, çıxarkən; ◊ выйти уходом (замуж) köhn. qaçmaq (ata-ananın razılığı olmadan ərə getmək və ya evlənmək).

УХОД II

м мн. нет qulluq etmə, baxma; qulluq, baxım; pərvəriş; уход за посевами əkinlərə qulluq etmə; больному' нужен хороший уход xəstəyə yaxşı qulluq lazımdır.

УХОВЁРТКА
УХОДБИЩЕ

Значение слова в других словарях

бром гипно́з переска́зчица ы зажму́ривание нетерпели́вый одноду́м плави́лка поседла́ть продёрнуть сати́новый челно́к шёрстный десница прикрый решпект cannibalic Eastertide expository papal pennywhistle sandbag stay up underdrew чёртов