ФИРЧИН

сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра гьеле чурун тавунвай фу, афар сачунал ва я хьраз вегьедай махсус кьелечӀ кьул. ЧӀехи бубади бадедиз цӀийи фирчин багъишна. Р.

ФИРЦЯКЬРА
ФИРЯГЬ

Digər lüğətlərdə

безлоша́дный блюсти́сь глухо́й гребно́й капельме́йстер разутю́жить ула́вливание ходу́льный хрипота́ к сло́ву котле́та правдоподо́бие редуце́нты свежева́ть coffin-joint eavesdropping game-licence Gawd row-port toadstone untrimmed Vatican City word-building жарынь мотолопата