м 1. (hərbi) ön mövqe, ön istehkam; 2. məc. dayaq.
м 1. (hərbi) ön mövqe, ön istehkam; 2. məc. dayaq.
форпост (1. кьушундин вилик пата авай мягькемарнавай чка, позиция. 2. пер. са кардин сифте бине эцигай кьилин пункт, кIвенкIве авай чка
Tam oxu »-а; м. (нем. Vorposten) см. тж. форпостный 1) Передовой пост, укреплённый пункт на границе. Захватить форпост. Форпост крепости. Шлиссельбург строился как форпост. 2) книжн. Передовой пункт, опора чег
Tam oxu »