ЧӀИРЧӀИР

təql. cız-cız səsi, cızıltı; чӀирчӀир авун cız-cız eləmək, cızıltı səsi çıxarmaq, cızıldamaq; * чӀирчӀир къачун dan. qıcqırmaq, turşuyub qabarmaq, köpüklənmək; гатун чӀирчӀир yayın cırhacırı.
ЧӀИРТӀ
ЧӀИТӀ

Digər lüğətlərdə

бронхогра́фия возду́шно глоба́льность обшивно́й правдоиска́тель расшифрова́ться стекловаре́ние я́вственно забаси́ть Леви́т ома́чиванье полнолу́ние предприи́мчивый равновероя́тность флюоро́з ша́дрик менее golden-seal Presbyterianism rudely supercilious tonnish множимое молодуха рутил