АЧАРЧИВАЛ

сущ.; -или, -иле ачарчи пешекар. Бакудин нафтӀадин мяденра 10-15 йисуз ачарчивиле кӀвалахай бубади хайи Гъетегърин хуьре ва райондани жавабдар тамамарнай. К. К. Халкьдин баркаллу, илимдин къагьриман хва || ЛГ, 2000, 15 VӀ.

АЧАРЧИ
АЧКАР
квесту́ра конфли́кт посучи́ть разноме́рный спиритуали́стка уплощённость фли́гель-адъюта́нт шала́ндный обко́мовский пласто́м лежать рёберный ревизова́ть счастли́вец экю́ летаргия сполох flagellant motor sleigh ring-armour sepalous shop committee ungues океанический хождение холщовый