ГИЛИКЬУН

(-из, -на, гиликь) f. 1. ölmək, murdar olmaq, gəbərmək (heyvan, quş və s.); хеб гиликьна qoyun öldü; 2. məc. vəfat etmək, həyatı tərk etmək, gəbərmək (təhqir kimi işlənir); 3. məc. kin. yatmaq, çox bərk yatmaq, ölü kimi yatmaq; 4. гиликь! əmr şəkl.: söyüş özün öl! özün gəbər! («йикь!» öl! gəbər! sözünə cavab olaraq).
ГИЛИКЬАРУН
ГИЛИТӀ

Digər lüğətlərdə

гомосе́к граммофо́нный запатенто́вывать куве́йтка негритёнок сни́ться уга́щиваться географи́ня контрреволюционе́рка рационализа́тор стручко́вый у́гры балуда гусянка качуриться bareness chalcography chimerical ever-being hold together longeval ornithology riotous сарабанда штангист