ЖЕЛБУН

гл., ни вуж-вуч; -да, -на; -из, -зава; -а || ая, -ин, -рай, -мир; желб тавун, желб тахвун, желб хъийимир 1) са кардик кутун. 1934 - йисан юкьваралди ам переводчиквилин, илимдин кеспидал, школаяр патал учебникар, литературадин хрестоматияр туькӀуьрунал желбна. 3. Бирембеков. А. Фатахов: куьруь биография ва яратмишу нар. 2) фикир вичел гъун. Гьи рекьяй хтайтӀани, Эвелни-эвел инсанрин фикир желбзавайди хуьруьхъ галай Цин рехъ тир. С. Муслимов. ЦицӀигъ-наме. Амма Эмин бубадин суьгьбетди фикир вичел гзаф желбнаваз заз вахт гьикӀ акъатзаватӀа аквазвачир. Я. Я. Агалай сандух. Туьквезбанни Тамум, Ифриз мадни шумуд лезги гуьзел, Желбна жувал назперияр на бейтерив яна, Эмин. Ас. М. Гъезелар.

ЖЕЛБ
ЖЕЛЕ

Digər lüğətlərdə