КЬАБУЛУН

(-из, -на, -а) f. 1. müxt. mən.: qəbul etmək; дарманар кьабулун dərman qəbul etmək (içmək, atmaq); мугьман кьабулун qonaq qəbul etmək (qarşılamaq); къарар кьабулун qərar qəbul etmək (çıxarmaq); 2. məqbul etmək, bəyənmək, yaxşı hesab etmək; düzgün hesab etmək, razılaşmaq; 3. məc. götürmək, təhəmmül etmək, dözmək; хъсан балкӀанди къамчи, кьегьал итимди туьмбуьгь кьабулдач. Ata. sözü atın yorğası qamçı götürməz; 4. is. qəbul (ər.); * хвавиле кьабулун bax хвавал.
КЬАБУЛ
КЬАБУЛУН

Digər lüğətlərdə

заверста́ть ла́ты мочи́льный сибари́тка угрёвый устря́паться леспромхо́з меду́за перему́чаться прока́зница скакну́ть сокруше́ние манить dispense drop point equative inspiration parapeted sapwood screamer stalking фитогеография холоднокровные хромать цибик