КЬАБУЛУН

(-из, -на, -а) f. 1. müxt. mən.: qəbul etmək; дарманар кьабулун dərman qəbul etmək (içmək, atmaq); мугьман кьабулун qonaq qəbul etmək (qarşılamaq); къарар кьабулун qərar qəbul etmək (çıxarmaq); 2. məqbul etmək, bəyənmək, yaxşı hesab etmək; düzgün hesab etmək, razılaşmaq; 3. məc. götürmək, təhəmmül etmək, dözmək; хъсан балкӀанди къамчи, кьегьал итимди туьмбуьгь кьабулдач. Ata. sözü atın yorğası qamçı götürməz; 4. is. qəbul (ər.); * хвавиле кьабулун bax хвавал.
КЬАБУЛ
КЬАБУЛУН

Digər lüğətlərdə

воро́ванный гли́на горла́нить обма́нно плодоовощево́дство размно́житься связь благоде́тельный гравирова́льный загрязнённость навёрстываться перегороди́ться пе́редо самолю́бьишко сёрфер четырёхрублёвый чуде́сное таган шмон circumnavigatory horsewoman lamina multiple-valued снискать штриховать