ПӀАГЬУН

рах., гл., ни кӀанивилин лишан яз, сада, вичин пӀузарар масадан бедендин са паюнал (пӀузаррал, хъуькъвел, пелел ва мсб) эцигна, вичихъ фитӀинун. "Чан" -лагъана, пӀагьна каци. Е. Э. Къах тӀуьр кац.

ПӀАГЬ
ПӀАКЬРАКЬ
вы́плевать деэтимологиза́ция жизнеутвержда́ющий зиго́та казначе́й макрофа́ги нализа́ть недоса́ливание отводи́ть побу́йствовать разре́зываться то..., то механици́зм подзакуси́ть сеносуши́лка сопроводи́тельница карабин лачуга bein Bonifacio cab-driver candle-nut lesseeship mulligatawny sexual politics