СУАЛДИН

прил. суалдиз талукь, суал квай.

* суалдин знак \[ ишара \] граммат., сущ. кхьинра суалдин предлржениедин эхирда эцигдай лишан -? Суалдин предложенидин эхирда суалдин ишара ( ? ) эцигда. Р. И. Гайдаров, С. А. Сслимов. Лсзги чӀал. ӀӀӀ * суалдин кӀус граммат., сущ. лугьузвай фикирдик суалдин тав кутадай гаф-кӀус. Суалдин кӀусарик ихьтин гафар акатзава; айман, ман, -ни?, жал, -тӀа, хьи. "Самур" газ., 2005, 24.04.

* суалдин наклонение урус, граммат., сущ. рахазвайда вичиз тийижир, амма чириз кӀанзавай са кар хабар кьадай глаголдин форма. Суалдин наклоненида инкарвилин суффикс ч сивяй ш хьиз акъатдатӀани, ч кхьида, месела: фидачни? ганачни? М. М. Гаджиев. Лезги чӀалан грамматика. Сад лагьай пай.

* суалдин предложение граммат., сущ. вичин мана суалдалди лугьузвай гаф ва я гафарин ибара. Вичик суал, хабар кьун квай, рахазвайда вичелди жаваб истемишзавай предложенидиз суалдин предложение лугьуда. Р. И. Гайдаров, С. А. Селимов. Лезги чӀал. ӀӀӀ

СУАЛ
СУАЛУН