ТАБИЙ

tabe, tabe olan, asılı olan; müti, itaətli, itaətkar; * табий авун 1. tabe etmək, ram etmək, asılı etmək; 2. məc. diz çökdürmək, zorla tabe etmək, təslim etmək, boyun əydirmək.
ТАБИАРУН
ТАБИЙ

Digər lüğətlərdə

беспло́дный кабеста́нный мешкови́дный незаприхо́дованный необжито́й прожо́г протеста́нт ра́тай слабото́чный тело́к фальшфе́йерник флю́совый жестя́нка завсегда́ прижи́мочный стремле́нье burgher chariness hymnody martyrology pilchard rug-cutting вытьё необоснованность психоневропатолог