ЭВИЧӀУН

(-из, -на, эвичӀ) f. 1. düşmək, enmək; ламрал акьахун – са айиб, эвичӀун – кьве айиб. Ata. sözü eşşəyə minmək bir ayıb, eşşəkdən düşmək iki ayıb; 2. məc. enmək, yerləşmək, sakin olmaq, köçmək (dağdan arana); * нер эвичӀун fırtıq axmaq (burundan).
ЭВИСУН
ЭВЛЕД

Digər lüğətlərdə

Битлы́ ду́дочки ке́гель непосты́дный никелирова́ние праволю́б слы́шать сравни́тельно у себя́ умали́ться цыга́нщина дрейф искале́читься -eous Balaton fume myosin new maths raven steinkirk Tangier unspoilt мочеполовой плутократический состязательный