UDUCU

sif.is. xüs. Buğu, nəmi, rütubəti və s.-ni canına çəkən, udan. Uducu cisimlər. Uducu maddələr.
– Bu borular bir tərəfdən təmizləyici cihazlar, o biri tərəfdən isə uducularla rəbt olunur. M.Mövsümzadə.
Kameraya karbon qazı uducuları, havavuran nasos, soyuducu və rütubətudan cihaz birləşdirirlər. “Ümumi zootexniya”.
UDMURTLAR
UDUXMAQ

Значение слова в других словарях

во всё го́рло вы́вих законотво́рчество инду́ктор нагота́вливаться натека́ние непостижи́мость перекры́тие проистека́ние пружи́нно раззолоти́ть су́дорога футбо́л выве́ивать ки́сло-сла́дкий корморазда́тчик рухо disembogue monocle tooth ax бесследный многостепенный подлопаточный поднебесье скрипачка